Ono što sam ja

Odbijam da spavam, želim da sam budna

Odbijam da spavam, želim da sam budna, Da na javi vidim ostvarenje sna. Nasmejana, vedra, ponosna i mila Da ponovo budem ono što sam ja.

Da osetim vetar kako zimi šiba, Dodir mraza, inje što na travi sja. Da živim slobodu izlaska iz gliba, Da ponovo budem ono što sam ja.

Da igram na kiši, osetim oluju, Da na vrhu stojim, ustala sa dna. Da uživam u cveću, proleću, slavuju, Da ponovo budem ono što sam ja.

Da osetim more, pučinu što mami, Pesak, talas, sunce što pržiti zna. Da zauvek kažem zbogom svakoj tami, Da ponovo budem ono što sam ja.

Odbijam da spavam, želim da sam budna, Da u mome srcu ljubav samo sja. Hrabra, snažna, smela, za spavače čudna, Da ponovo budem ono što sam ja.

Aleksandra Obradović Požarevac, 16.12.2013.

Ova pesma je nastala pre skoro 5 godina, u trenucima buđenja i vraćanja "od sebe ka sebi", na nivou svesnosti na kojoj sam tada bila.

Od tada do sada mnogo toga se promenilo u mom životu, mnoge izbore sam svesno sama napravila, preselila se, rodila drugo dete, iskreirala svoj posao, menjala sebe... Ono što tada nisam znala, a sada znam, na tom putu "od sebe ka sebi" je da:

I onda, kada nam je teško i kada ne znamo kako da izađemo iz neke situacije, uvek možemo da prigrlimo sebe i da se sebi zahvalimo na svemu što smo do tada uradili, jer radili smo najbolje što smo znali.

Naš narod voli da kaže : "Ono što te ne ubije, ojača te" i pustiti da se pokaže dobro iza onoga što tada ne vidim. A onda, da okrenemo drugi list i krenemo dalje u zagrljaju sa sobom. A i ako nam taj drugi list ne odgovara, uvek ga možemo iznova zameniti. Pa nek ide život...

I kako može bolje od ovoga?

Vaša Aleksandra Obradović