Bolest kao prijatelj

„Spoznao sam dobro i zlo,

Greh i vrlinu, pravdu i nepravdu;

Sudio sam i bi mi sudjeno;

Prošao sam kroz rođenje i smrt,

Radost i patnju, nebo i pakao;

I spoznah, na kraju,

Da u svemu sam ja

I da je sve u meni.“

Hazrat Inajat Kan

Tako je i u meni sve – dobro i zlo, svetlost i tama, ljubav i mržnja, radost i tuga... Kažu da ne postoji ni dobro ni loše, ni ispravno i pogrešno, ipak, sve je u meni.

Ne trudim se da se predstavim savršenom i radim na tome da sebe prihvatim u celosti, sebe i sve druge. Da ne ulepšavam. Da pogledam na svet svojim očima i bojim život svojim bojama. Nekada koristim akvarel, nekada ulje na platnu. Čisto, da razbijem monotoniju. Igram se.

Ne kažem, i meni se svidjaju ružičaste naočare, vidim ih na drugima, nekima dobro stoje nekima ne, imaju ljudi pravo na svoj izbor. I ne biram ih za sebe. Bar ne svesno.

Godinama nisam bila bolesna ni prehladjena, čak i kada su svi drugi oko mene to bili. Vidam rane, skidam temeraturu, bdim nad ukućanima a mene ni da dotakne. Samo prodje pored mene. Kao pored duha. Ostanem nevidljiva za bakterije, viruse, gljivice. Hvalim se - na dobroj vibraciji.

Od septembra do sada evo me već tri puta sa natečenim krajnicima. Šta je to što mi telo poručuje, a ja uporno odbijam da čujem i na šta ono pokušava da skrene pažnju, iznova i iznova?

Na koji to tanani glasić mog bića sam se oglušila, pa ne čujem šta mi poručuje?

Po psihosomatici grlo = strah, infekcija=sukob koji je postao materijalan. Hm, zanimljivo.

Kome pripada taj strah? Od koga sam to pokupila? Da li je uopšte moje ili ga treba vratiti pošiljaocu? I šta je duboko, duboko ispod tog straha?

I čeka se toliko plašim da kažem da bih izbegla sukob u svom životu? Koji sukob izbegavam ili ga možda ne priznajem?

Pitanja i samo pitanja. Bez odgovora. Tražim jasnoću i svesnost. Šta je to skriveno, prikriveno, neizrečeno, nedorečeno što me tišti pa sam ostala bez glasa?

Hvala prehlado, hvala. Evo ga prostor za rad na sebi. I prostor da ugodim sebi. Da se ušuškam, smirim, odmorim. Sutra imam zakazan Bars tretman, da se opustim i otpustim. Do tada – svesnosti, pokaži mi put sa koga sam malo skrenula. Spremna sam da se menjam. Sa radošću prihvatam promenu.